По завршетку рата враћа се у Чаковец пекарском занату и вараждинским пријатељима. Због опседнутости идејама „славенства“ и „балканског“, све чешце се потписује као „Славенски“; ово презиме легализује 1930. године. Премијера оркестарског Ноктурна 1920. у Загребу наилази на позитиван пријем, па се Славенски исте године уписује на угледни Прашки конзерваторијум. Прашку диплому из 1923. године потписују, измеду осталих, Вицеслав Новак, Јозеф Сук и Леош Јанацек. По повратку у домовину постаје наставник у нижој и средњој школи Краљевске музичке академије у Загребу и дружи се са музичарима Одаком, Доброницем, Широлом, Зганецом, Кунцом… Следе запажена извођења неколико дела и круна успеха Први гудачки квартет. Међу преко 200 дела једини бива одабран за извођење на Данима нове музике у Донауешингену (Немачка). У жирију се налази Арнол Шенберг, а музиколог Ајнштајн међумурског композитора сматра откровењем.
Славенски у Загребу добија отказ, сели се у Београд и запошљава у Музичкој школи (данас „Мокрањац“). Зиму 1924/25. године проводи у Паризу у упознаје д’Ендија, Мијоа и Пуланка и склапа уговор са угледном издавачком кућом Шот и синови из Мајнца, која откупљује права на штампање свих дотада насталих дела. Враћа се у Београд, ради у Другој мушкој гимназији и интензивно компонује. Настаје оркестарска свита Балканофонија, изведена 1928. године у Београду, наредне у Берлину, а у следећих десет година чак осамдесет и три пута, по читавом свету. Године 1934. Славенски довршава кантату Религиофонија (Симфонија Оријента), али кућа Шот 1935. одбија ову партитуру пошто, у време разбуктавања нацизма, музика Јевреја и Будиста није могла бити прихваћена. Следеће године Славенски борави у Франкфурту, код професора Хелбергера, упознаје се са електронским инструментима и пише експериментална дела.
После рата, ношен актуелном соцреалистичком струјом, Славенски компонује углавном пригодна дела. Од 1945. ради као ванредни, а од 1949. као редован професор Музичке академије у Београду. Године 1952. добија позив из Салцбурга да, као делегат југосоловенске секције ИСЦМ-а, доде на тридесетогодишњицу оснивања друштва (бива изведена Sonata religiosa).
Болест га сустиже и ломи за неколико месеци. Меду недовршеним делима је Мистеријум (о постанку света) реализован само кроз три дела: Хаос, изгубљену Хелиофонију и делове Религиофоније. Умире 30. новембра 1955. године у свом стану у Светосавској улици број 33, на чијој тераси остаје телескоп.
