Jосип Славенски

Јосип Славенски

Пекарски калфа обдарен изузетним чулом слуха, помоћу кога је досезао до најдубљих, већ угаслих слојева фолклора, страсни планинар и радознали астроном, који је открио да светом управља правилност, подједнако применљива на кретање у васиони, светлосне таласе, периодни систем елемената и тонске низове, аутор коме, при чину компоновања клавир није био потребан јер је „чуо све у себи“, стваралац чија су дела побуђивала пажњу Бартока, Р. Штрауса и Шенберга, као и светских диригената Клајбера,Валтера, Стоковског, Кусевицког, Матачића, Малкоа… Музички тумач Кант-Лапласове теорије о постанку свемира, творац ескперименталних дела за Бонсанкетов хармонијум и траутонијум, посвећени педагог: Јосип Штолцер Славенски. Родио се 11. маја 1896. године у Чаковцу, као најстарије дете сеоског цитраша Јосипа Штолцера (пореклом из Франкфурта на Мајни) и Јулије Новак, рођаке музичара Марка Новака и праве „енциклопедије“ међумурских и хрватских напева. 

Природа је од младог Јосипа начинила фокус у коме ће се сабрати и преломити очев и мајчин таленат за музику. Уз оца завршава пекарски занат; пекарске ноћи постају извориште инспирације: младић излази у поље, гледа звездано небо и слуша пев зрикаваца, а дању упија пентатонске напеве завичаја и удивљен слуша брујање црквених звона, која ће, га опсесивно пратити читавог живота (Имитатион дес цлоцхес за виолину и оргуље, ознака „као звоњава из далека“ у оркестарском Ноцтурну…). После првих музичких лекција, у јесен 1913. године Штолцер одлази на студије у Будимпешту. Међу будимпештанским професорима је и Золтан Кодај, те се млади композитор развија под утицајем Бартокових и Кодајевих фолклорних истраживања. Његова Фуга Оп. 5, у којој користи четвртстепене пре но што је дошао у додир са иновацијама А. Хабе, успева да заинтересује Бартока и Р. Штрауса. Студије прекида 1915. године због војне обавезе.

По завршетку рата враћа се у Чаковец пекарском занату и вараждинским пријатељима. Због опседнутости идејама „славенства“ и „балканског“, све чешце се потписује као „Славенски“; ово презиме легализује 1930. године. Премијера оркестарског Ноктурна 1920. у Загребу наилази на позитиван пријем, па се Славенски исте године уписује на угледни Прашки конзерваторијум. Прашку диплому из 1923. године потписују, измеду осталих, Вицеслав Новак, Јозеф Сук и Леош Јанацек. По повратку у домовину постаје наставник у нижој и средњој школи Краљевске музичке академије у Загребу и дружи се са музичарима Одаком, Доброницем, Широлом, Зганецом, Кунцом… Следе запажена извођења неколико дела и круна успеха Први гудачки квартет. Међу преко 200 дела једини бива одабран за извођење на Данима нове музике у Донауешингену (Немачка). У жирију се налази Арнол Шенберг, а музиколог Ајнштајн међумурског композитора сматра откровењем.

Славенски у Загребу добија отказ, сели се у Београд и запошљава у Музичкој школи (данас „Мокрањац“). Зиму 1924/25. године проводи у Паризу у упознаје д’Ендија, Мијоа и Пуланка и склапа уговор са угледном издавачком кућом Шот и синови из Мајнца, која откупљује права на штампање свих дотада насталих дела. Враћа се у Београд, ради у Другој мушкој гимназији и интензивно компонује. Настаје оркестарска свита Балканофонија, изведена 1928. године у Београду, наредне у Берлину, а у следећих десет година чак осамдесет и три пута, по читавом свету. Године 1934. Славенски довршава кантату Религиофонија (Симфонија Оријента), али кућа Шот 1935. одбија ову партитуру пошто, у време разбуктавања нацизма, музика Јевреја и Будиста није могла бити прихваћена. Следеће године Славенски борави у Франкфурту, код професора Хелбергера, упознаје се са електронским инструментима и пише експериментална дела.

После рата, ношен актуелном соцреалистичком струјом, Славенски компонује углавном пригодна дела. Од 1945. ради као ванредни, а од 1949. као редован професор Музичке академије у Београду. Године 1952. добија позив из Салцбурга да, као делегат југосоловенске секције ИСЦМ-а, доде на тридесетогодишњицу оснивања друштва (бива изведена Sonata religiosa).

Болест га сустиже и ломи за неколико месеци. Меду недовршеним делима је Мистеријум (о постанку света) реализован само кроз три дела: Хаос, изгубљену Хелиофонију и делове Религиофоније. Умире 30. новембра 1955. године у свом стану у Светосавској улици број 33, на чијој тераси остаје телескоп.