Клавирски::Историјат клавирског одсека започиње од давне 1937. године. Тада је основана Средња музичка школа при Музичкој академији, која данас носи име познатог композитора и професора Јосипа Славенског. То је најбројнији и најпопуларнији одсек у оквиру кога је предавало до данас око 150 професора.
Професори који су радили у „Славенском“ су не само обогатили историјат школе, него су неки од њих дали печат клавирској педагогији у много ширем смислу. Један од оснивача је и професор Алиса Бешевић чије клавирске методе су темељ педагогије у Србији и тадашњој Југославији. Њене ученице су и познате Олга Јанковић и Мирослава Лили Петровић, које такође постају професори у школи, као и Јела Кршић и Душица Шишмановић чији рад и методика клавирске наставе постају „азбука“ учења клавира свих каснијих генерација до данас. Из њихових класа излазе надалеко позната имена: Невена Поповић, Ксенија Зечевић, Нада Кецман, Александар Шандоров, Дејан Синадиновић, Бојан Суђић, Нада Колунџија и др.
У свим генерација професора су увек постојала имена која се не заборављају до данас. Споменућемо само неке – Гордана Израиљевић, Ингрид Рајић, Гордана и Жика Јовановић, Душан Трбојевић, Арбо Валдма, Иван Петковић, Злата Попарић, Драгана Трајић, Марта Шурев, Миланка Мишевић, Оливера Пријић, Милена Митић, Олга Бауер и др. Многи од њих су завршили престижне високе школе у Риму, Паризу, Прагу, Милану, Москви, тако да су у нашу средину пренели достигнућа европских пијанистичких школа.
Ученици школе су одувек освајали значајне награде на пијанистичким конкурсима, како домаћим, тако и међународним. На великом броју концерата они показују веома висок извођачки ниво.
Данас одсек броји 25 професора, од којих су многи бивши ђаци школе. Они такође теже високим захтевима и успешно настављају богату традицију клавирског одсека.
На последњем Републичком такмичењу, 2013. године, овај одсек је по броју и квалитету награда на првом месту у Србији.
На одсеку раде професори:Татјана Мићовић, Исидора Кузмановић
Драгана Јовановић, Татјана Рашковић, Диана Јовановић,
Татјана Перковић, Светлана Стојановић Кутлача, Вера Јововић,
Јасмина Вукашиновић, Бранка Зихерл, Анђела Шћекић, Тања Ђорђевић, Јелена Мажибрада, Драгана Павловић, Јелена Гостовић,
Љиљана Јевтић, Звонимир Трајковић, Милена Јосифовић, Весна Чарапић, Светлана Даниловић, Анђелка Новаковић, Бојана Врачар
Јасмина Чолић, Маја Вуковић, Ирена Опаров Добрила.

Гудачки::Гудачки одсек музичке школе „Јосип Славенски“ из Београда постоји већ 76. година, од самог оснивања школе 1937. године. Почетак одсека се везује уз имена професора виолине Живорада Грбића, Милана Димитријевића,Маргарете Андрић, Петра Тошкова, Мери Жежељ, Лазара Марјановића, Мериме Драгутиновић и Марије Поповић, виолончела – Јована Мокрањца и Ивана Попарића и контрабаса – Драгољуба Живановића и Косте Ивановића.
Пошто се 1956. године школа одваја од Музичке академије у Београду и добија садашње име „Јосип Славенски“, први професор виолине је Мирјана Ристић. Следећих година, у новој згради, на садашњој адреси на одсеку раде и Мак Андраш, Горица Димитријевић, Миодраг Стајић, Александар Јовић, Димитрије Љубисављевић и Гордана Зечевић.
Током свих ових година, са гудачког одсека су потекли многи угледни и познати музичари: Јован Колунџија, Живојин Велимировић, Сретен Крстић, Татјана Олујић, Дејан Млађеновић, Марија Јокановић, Петар Ивановић, Драган Радосављевић...
У овом тренутку на гудачком одсеку су професори виолине – Љубица Милосављевић, Ана Весков, Даница Кортус, Маријана Илић, Татјана Сматлик, Маја Каћнски, Горан Узелац, Милена Марковић и Богдан Булат, виоле – Растко Поповић и Ивана Николић, виолончела – Јелена Поповић, Небојша Јанковић и Јован Поповић, контрабаса – Бранка Ивановић.

Теоретски::Под називом наставничко-теоретски, овај одсек постоји од самог оснивања Средње музичке школе 1937. године. Први предавачи су били реномирани композитори, диригенти, музиколози и етномузиколози који су обележили музички живот у нашој средини, били познати и ван граница Југославије, а међу њима је био и сам Јосип Славенски.
Професори на овом одсеку били су Властимир Перичић, Мирјана Живковић, Берислав Поповић, Ана Олујић, Срђан Хофман, Биљана Радовановић, Гордана Каран, Драгана Јовановић и други који су наставили са педагошким радом на Факултету музичке уметности. Поред њих, за успех теоретског одсека заслужни су и професори који су скоро цео свој радни век провели у школи “Јосип Славенски”, Ламбра Димитријевић (хор, оркестар), Ружица Шуберт (музички облици), Бранислава Вранић и Бранка Хавлик (хармонија и контрапункт), Дубравка Кујачић (историја музике), Марија Савић, Душица Димитријевић, Мирјана Ћалић, Ана Богдановић (солфеђо) и други.
Са теоретског одсека су током свих ових година његовог постојања потекли многи познати музичари : Енрико Јосиф, Светислав Пашћан, Константин Бабић, Дејан Деспић, Радомир Петровић, Милан Михајловић, Ивана Стефановић, Ана Котевска, Весна Кршић, Александар Тошков, Слободан Раицки, Милоје Николић, Бојан Суђић…
У овом тренутку наставу теоретских предмета обављају следећи професори : Ана Зечевић, Невена Вујошевић, Сања Анђелковић, Марина Радић, Гордана Карајић, Невенка Лековић и Вера Араницки ( солфеђо ), Јована Стефановић И Невена Благојевић-Пешић ( хармонија ), Ивана Миљковић ( контрапункт ), Ана Карловић и Александра Хаџи-Ђорђевић ( историја музике и музички облици ) И Тијана Ковачевић ( хор, оркестар, дириговање ).

Одсек за гитару::Прва музичка школа која у Београду отвара класу класичне гитаре, 1971. године је школа Славенски. Оснивач овог одсека и његов дугогодишњи професор била је Надежда Кондић. Својим радом створила је темељ за даљи развој гитарске педагогије, јер целокупно данашње школовање на овом инструменту у Србији почива на њеним ђацима.
У њеној класи дипломирало је преко шездесет ученика, од којих су многи наставили да се школују широм света. То су, између осталих, Душан Богдановић, Слободан Вијисић, Урош Дојчиновић, Татјана Кукоч, Вера Огризовић, Срђан Тошић, Александар Хаџи-Ђорђевић, Светислав Маџаревић, Ненад Кондић, Дарко Карајић…
Била је предавач на интернационалним курсевима гитаре у Грожњану и Волосу.
У школи последњих двадесет пет година ради низ гитариста средње и млађе генерације, који су се у домену педагогије и извођаштва доказали као достојни наследници ”родоначелника” професора Надежде Кондић. Наведимо њихова имена: Бера Огризовић, Татјана Кукоч, Срђан Тошић, Александар Хаџи-Ђорђевић, Дарко Карајић, Бошко Радојковић, Маја Радованлија, а међу њима су и садашњи професори: Урош Дојчиновић, Ненад Кондић, Огњен Грчак, Далибор Наумовић, Слободан Миливојевић, Дејан Бркић и Милош Јањић.

Дувачки::Дувачки одсек настао је 1938. године, годину дана од оснивања средње музичке школе при Музичкој академији. Од самог оснивања заступљени су сви дувачки инструменти: флаута, обоа, кларинет, фагот, хорна, труба и тромбон. Први професори средње школе били су професори Музичке академије: флауте, војни капелник Љубомир Димитријевић и Јаков Срејовић, професори обое, Хуго Машер и Јосип Медван, кларинета, Фрањо Парлић и Бруно Брун. Оснивач класе фагота је професор Иван Туршић, настава хорне започиње заслугом Ивана Перка, а наставља је професор Душан Бусанчић. Први професор трубе био је Хенрих Елишер, а тромбона Антон Хоуф.
Шездесетих година XX века наставу флауте преузима Тахир Куленовић, класу обое Љубиша Петрушевски, кларинета Миленко Стефановић, а фагота Божидар Трумпеј. Настава хорне поверена је Стевану Веладиновићу, до повратка Душана Бусанчића 1975. године. Алојз Стрнад преузима класу трубе, а тромбона Бенедикт Жувела. Сви поменути професори оставили су неизбрисив траг на концертној сцени у земљи и иностранству и остварили сјајне педагошке резултате.
Из класа ових професора стасали су и наследници. Наставу флауте крајем седамдесетих преузима Љубомир Димитријевић, крајем осамдесетих наставу обое, Драган Лазић; почетком деведесетих настава хорне поверена је Јасни Петровић, а кларинета, Предрагу Стефановићу. У том периоду класу фагота преузима Мирко Исаески, трубе, Момир Петричевић, а тромбона, Љубинко Антонијевић. Из тог периода израстао је велики број изврсних дувача који и данас заузимају водеће позиције у свим симфонијским оркестрима у земљи и иностранству и постижу одличне педагошке резултате.
Данашњи одсек броји 130 ученика који су распоређени у 12 класа. Наставу флауте обављају Љубомир Димитријевић, Милица Јевић, Љиљана Радовић, Миомир Симоновић и Јелена Драшкоци, кларинета Предраг Стефановић, саксофона Милан Савић, обое Бојан Пешић, а фагота Милош Николић. Настава хорне поверена је Јасни Петровић, трубе Милану Милићу, а тромбона Александру Бенчићу. Последњих година дувачком одсеку припојен је и одсек за удараљке који води Миона Бацковић. Сви заједно настављају светлу традицију школе постижући врхунске резултате на бројним домаћим и међународним такмичењима. Велики број допломаца овог одсека наставља школовање на домаћим и иностраним високошколским установама.

Одсек за камерну музику::Одсек за камерну музику МШ „Јосип Славенски“ настаје седамдесетих година прошлог века. Први професор камерне музике, са пуним фондом часова, био је професор Ернест Крумес. Он је уједно био и први шеф одсека за камерну музику. Са њим на одсеку ради и професорка Горица Димитријевић, која је била уметнички руководилац Барокног гудачког ансамбла. Истовремено на другим одсецима настају различити камерни састави. Један од њих је, Консорт флаута „Јаков Срејовић“, чији је уметнички руководилац био проф. Љубомир Димитријевић.
Дугачак је списак професора индивидуалне наставе, захваљујући којима је камерна музика постојала, живела и развијала се од самог оснивања школе. Мирјана Ристић, Милан Николић, затим диригент и један од директора школе Ђура Јакшић, који је дао посебан замах камерном музицирњу. Ту су и Иван и Злата Попарић, Владимир Марковић, Љубомир Полојац.... У последњих дестак година сјајне успехе са својим камерним саставима су постигли професори Предраг Стефановић, Маја Вуковић, Анђелка Новаковић, Миомир Симоновић, Дарко Карајић, Љубица Милосављевић...
На одсеку су у краћем или дужем периоду радили следећи професори: Трипо Симонути, Миодраг Стајић, Мирослава Младеновић, Катарина Радовановић, Маја Јовић, Бранка Ивановић....
Данас на одсеку за камерну музику раде професори: Ирена Симонути, Наталија Делевић, Радмила Динић, Јасна Петровић и Мирољуб Аранђеловић. До ове школске године, на одсеку је био ангажован и професор ФМУ Ладислав Мезеи. Одсек је у овом саставу постигао сјајан успех три године узастопно 2009.-2011. био је по броју освојених награда на Републичком такмичењу први и најбољи камерни одсек у Србији.